Devojački snovi u žitu

  Nekada su naši preci poštovali svako zrno žita a hleb se pravio od integralnog brašna , nije bilo belog hleba kao danas .Dosta običaja je poteklo baš iz poštovanja prema žitu ,mada mnogima oni danas deluju smešno ,ali su oni pomagali narodu i u tuzi i u veselju u njihovim najbitnijim trenutcima života.

   Po tome koliko poštujemo pretke vidi se koliku zaostavštinu ćemo ostaviti svojoj deci .Zlatna nit besmrtnosti bila je utkana žitom u svaki segment njihovog prostog života ,kada su težili samo sreći i zdravlju . Svaka slava, veliki praznik mitskog pretka ,Badnje veče, Mladenac ,svadbe i sahrane obeležavane su žrtvovanjem presne ili kuvane pšenice,mešenjem kolača ili hleba .Putnik namernik dočekuje se hlebom i solju ,kum ili dobar prijatelj služi se hlebo ili vinom simbolom hrišćanstva i dobronamernosti.

   Žitom se duše predaka  mole da prenesu duh besmrtnog  života na zdravu decu .Zbog toga se pšenica stavlja na svadbenu pogaču ,ili je nerotkinje ostavljaju pored jednog fetiš kamena u dolini Đevđelije.U Boljevačkom kraju se pšenica sipa u temelj kuće kako bi se čuvari kuće umolili da je i dalje čuvaju . Običaji da se od plodne žetve prinese „Žrtva u pšenici da bi i naredne godine žetva bila dobra , zato se ostavlja poslednje od pšenice tzv, Božja brada ,poveže se koncem ,okiti cvećem i ostavlja pod strehu pa se dogodine iz tog svežnja poseje nekoliko zrnevlja.Kako je priroda težila da obezbedi opstanak najboljim genima tako i je i čovek težio da obezbedi besmrtnost najboljem žitu .

   Sa besmrtnim žitom vezana je i ljubav koja je od prirode prošena žitom . Na Ivandan bi devojke posejale žito u lonac i na Petrovdan posmatrale kako je niklo , to bi im reklo da li će da se udaju te godine ili ne . Još u doba drevnoh Grka bog lepote Adonis imao je svoje vrtove posvećene ljubavi- zemljane lonce posejane žitom,drevni japanski i kineski lekari su odgajali klijališta koja su budila uspavane duhove plodnosti a oni su lečili i hranili onog ko ih je odgajao.

   Kod nas se žito seje na svetu Varvaru u male posude pa se na Badnji dan iznosi

   Uoči Đurđevdana izabrale bi po dva struka pšenice i uvezale svilom,jedan bi namenile za predviđanje nesreće a drugi za predviđanje sreće pa bi posmatrale kako napreduju i tako znale šta ih u životu čeka.

   Drugi običaj u kome žito ima ulogu da pokaže kako će izgledati devojčin izabranik se izvodi tako što bi nekoliko zrna žita stavila pod jastuk na svetog Andriju  pa bi te noći sanjala onog koji joj je suđen za udaju.

   Da bi sve bilo što uspešnije žito se koristilo i da se momak što pre zaljubi u devojku . Devojka uoči Đurđevdana ukrade pšenicu od komšije i prespava sa njom,sutradan je skuva i priredi trpezu namenjujući je određenom momku,ako je on proba zaljubiće se u devojku i oženiti je.

   U leskovačkom kraju postojao je običaj da se preci mole da ne šalju grad na njive jednim ritualom u kome su duhove podsećali koliko se zrno muči da isklija iz zemlje dok ih napadaju razne štetočine ,pa onda žrvnji u vodenicamai na kraju zubi dok ih žvaću .Ovim obredom su pokazivali da žito smatraju nežnim živim bićem koje je po značaju u kosmosu ravno čoveku .Zato se čuvala , poštovala i negovala .Naši preci su znali da je sve živo i neživo  u prirodi povezano ,mi smo se ovoga odavno odrekli ,zato nam priroda vraća raznim nepogodama i boleštinama.

    Pšenicom se čak i lečilo ,lek se pravio vodom u kojoj je uhvaćen o i sunce i mesec , mesio se hleb  koji je po verovanju lečio padavicu prenoseći snagu sunca i umirujući nerve . Deci se vezivala oko vrata krpica u kojoj je bilo nekoliko zrna žita ,nosili su je preko dana jer je štitila od bolesti .

   Danas znamo stručno ispitanu vrednost žita , pa se čuveni babski lekovi od žitarica mogu koristiti i po receptima lekara ,ima odlično terapijsko dejstvo u slučajevima reume i drugih oboljenja koštano –mišićnog tkiva , prepisuju se i kod dijeta u slučajevima oboljenja jetre žučne kese i kanala kao i kompletnog digestivnog trakta. U kineskoj medicini žito prenosi na čoveka energiju drveta i snažno puni jetru i žučnu kesu ,neutrališe zbijenu ,uzburkanu energiju nagomilanu usled preteranog konzumiranja hrane životinjskog poreklaa otapa i loše masti u organizmu .

   Moć žita je kroz vekove ovaploćena u svom najlepšem obliku ,kao materijalizovani dobri duh iz prirode,sakriven u struku nežne stabljičice ili ali moćan koliko i priroda iz koje je ponikao.